Neuroze
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: Pravni fakultet

С А Д Р Ж А Ј
УВОД (Нормално и ненормално попнашанје)..................2,3,4
НЕУРОЗЕ....................................................................................4,5
ПУТ ОД ДЈЕТЕТА ДО ОДРАСЛОГ НЕУРОТИЧАРА.....6,7
РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ НЕУРОТИЧАРА И ЗДРАВОГ ЧОВЈЕКА......................................................................................8
МЕНТАЛНА ХИГИЈЕНА.......................................................9,10
6. ЗАКЉУЧАК................................................................................11
ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................12
УВОД
НОРМАЛНО И НЕНОРМАЛНО ПОНАШАНЈЕ
Шта су неурозе?Шта је нормално, а шта ненормално понашање?На оваква и слична питанја дају одговоре психолози и психијатри, али често немају јединствен одговор.Све то нам говори да није лако повући јасну границу између нормалног и ненормалног понашања, јер и најздравији и најнормалнији људи понекад показују ненормално понашанје.
У литератури се често наводе следеће карактеристике ненормалног понашања:
а)недостатци и проблеми у интелектуалном функционисању, тј. када су наше интелектуалне способности (опажање, памћење, суђење, мишљење и комуникација са другима) озбиљно оштећене, те не можемо реално процијенити своју средину и себе,
б)недостатци и проблеми у социјалном функционисанју као што су: незаинтересованост за друге људе и друштвене проблеме, немогућност и нетолерантност у сарадњи са другим људима, осамљеност, итд,
в)проблеми у емоционалном реаговању и неадекватном оцијењивању себе и својих способности.Управо та немогућност управљања својим понашањем и емоционалним реаговањем карактерише особе које не посједују емоционалну зрелост,
г)дуготрајна узнемиреност и тензије праћене снажним емоцијама.
Већина људске популације може успјешно да се бори са својим страховима, својом љутњом, депресијом и имају контролу над својим понашањем.Зато и кажемо да је то понашање нормално.Према традиционалном схватању особа је психички здрава уколико успева да се прилагоди својој средини, да успостави добар однос са другим људима и да нађе своје мјесто у заједници.У новије вријеме, са јачањем утицаја хуманистички оријентисане психологије и критичког става према положају појединца у друштву, наглашава се да здрава особа настоји да са другим успостави кооперативан однос, да стално развија своје потенцијале и да задовољи своје основне људске потребе.
Психолози указују да при процјени нормалности треба узети у обзир неколико критеријума.
-Прво, нормалну особу одликује успјешно опажање стварности.Њено виђење ситуације, збивања, понашања и особина других људи је реалистично.Прилично објективно процјењује сопствене способности.Не упушта се у активности које увелико прелазе њене могућности, али не избјегава да се суочи са тешким задатцима које уз појачано и упорно залагање може да ријеши.У стању је да уочи своје грашке у опажању, процјењивању, закњучивању и сл. и да их прилично успјешно коригује.
-Друго, нормална особа настоји да што боље познаје мотиве сопственог понашања.Пошто је свјесна да њени поступци имају одређено значење и за друге особе, она настоји да о својим потребама, намерама, одлукама и поступцима суди што објективније.Брзо открива појаву механизама самоодбране и прихвата их само као вид пролазног, изразито пристрасног реаговања.
-Треће, нормална особа је увјерена да има контролу над сопственим поступцима и то увјерење темељи на објективним подацима.У стању је да разликује шта је плоде њене маште, а шта су чињенице.Разликује поступке који су израз импулсивности или спољашњег притиска од оних које је учинила намјерно, на основу сопствене одлуке или жеље.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]